- Plata redovna, bez dana kašnjenja i za naše uslove solidna (kreće se sa 50.000 dinara, posle 6 meseci rada skače na 60.000, posle godinu dana na 65.000 - pod uslovom, naravno, da je menadžment zadovoljan vašim radom, što i nije teško ako niste apsolutni kreten). - Postoje kvartalni bonusi (koji su obično 20.000-30.000 dinara, mada nekad mogu biti i viši). Problem je što mali broj ljudi dobije bonuse. - Svi praznici su neradni, 21 dan godišnjeg odmora se poštuje. - Prekovremeni i rad vikendom je redak, a i kad se radi plaćen je dodatno. - Niste call centar agent, nemate kontakt telefonom sa klijentima, nego samo mejlom, što čini stvari opuštenim - Nema mnogo stresa - Ima kvalitetnih ljudi sa kojima možete da se družite i pričate normalno. Naravno, ima i ovih drugih. - Nekim danima ima hrane (voće, torte itd...)

- Previše patetisanja i birokratije. Menadžement stalno kuka kako mora više, nikad nisu zadovoljni učinjenim. Suviše dupliranih poslova, suviše idiotskih stvari koje traže da se urade, a koji vas odvlače od pravog posla. - Posle određenog vremena posao postaje monoton, učenje novih stvari i zadataka je sveden na minimum jer je menadžmentu to neisplativo (najproduktivniji ste u usko specijalizovanom zadatku). - Prevoz je uračunat u platu (ne dobija se 50.000RSD + troškovi prevoza). - Kancelarije su prenatrpane, nemate privatnost, kamere su svuda, prati se da li koristite telefon u privatne svrhe - Sve što radite na kompjuteru se beleži, svaki vaš pokret je praćen. Zabranjen je pristup pojedinim sajtovima (youtube, društvene mreže itd) - pa čak i preko kompanijskog wifi-ja - Napreduju uglavnom žene, feminizirani muškarci i ulizice. Ta kultura se izuzetno ceni i ohrabruje. - Konstantno vas porede sa drugima. Vi ste samo brojka (broj zadataka koji ste u stanju da obavite dnevno), a ne individua za ovu kompaniju. - Lažni optimizam na svakom koraku, uvek morate da se pretvarate kako je sve sjajno. - Nekompetentan menadžment (čast izuzecima, kojih ima kao i uvek)